Ritmička gimnastika

Petak 05. jun 2009, 16:15h, lokacija tribine kod restorana "Jezero"
Subota 06. jun 2009, 17:15h, lokacija tribine kod restorana "Jezero"
Nedelja 07. jun 2009, 18:15h, lokacija tribine kod restorana "Jezero"

 

Data/Images/ritmika_01.jpg

photo © www.minkusimages.de
Ljubov Charchashina (BLR)

O sportu:

Ritmička gimnastika je jedan od sedam postojećih gimnastičkih sportova i jedan je od četiri gimnastička sporta, koji se nalaze na programu Olimpijskih Igara.

Ritmička gimnastika besprekorno povezuje sport i umetnost; klasičan balet sa najvišim nivoom sportskog majstorstva u rukovanju rekvizitima; eleganciju sa najtežim mogućim formama skokova, ravnoteža, pirueta i elemenata ekstremne pokretljivosti; pokrete izuzetne lepote sa ekstremnim fizičkim naporima i izdržljivošću.

Istorijat / Pravila:

Krajem 19. i početkom 20. veka, "pozajmljujući" korake različitih plesova i igara, a naročito elemente klasičnog baleta, ritmička gimnastika se počinje razlikovati od ostalih vidova gimnastičkog vežbanja, kao gimnastika posebno gracioznih i izražajnih kretnji.

Nova disciplina?

Nikako, jer skoriji nalazi svedoče da je ova vrsta igre sa različitim rekvizitima bila poznata još u starom Egiptu. Mnogo kasnije, dvadesetih godina prošlog veka, ritmička gimnastika poprima odlike sportske discipline kakva je danas, zahvaljujući ubrzanom razvoju i naročitom doprinosu Švajcarske Gimnastičke Federacije.

Kao takmičarska disciplina, ritmička gimnastika se pojavljuje u bivšem Sovjetskom Savezu, gde se nacionalni šampionati održavaju već od 1942. godine.

Svetska Gimnastička Federacija zvanično prima ritmičku gimnastiku u svoju gimnastičku porodicu 1961. godine, a već 1963. godine u Budimpešti (Mađarska) organizuje prvo svetsko prvenstvo u "modernoj gimnastici" (prvi zvaničan naziv ovog sporta).

Prva prvakinja sveta u ritmičkoj gimnastici, najbolja od 28 takmičarki iz 10 evropskih zemalja bila je Ruskinja Ljudmila Savinkova.

Prvo prvenstvo sveta za grupne sastave u ritmičkoj gimnastici, održano je 1967. u Kopenhagenu (Danska).

Zanimljivo je da je takmičenje u grupnim vežbama "malim rekvizitima" prvobitno bilo na programu takmičenja u sportskoj gimnastici na Olimpijskim Igrama u Melburnu 1956. godine, gde su svoje vežbe vijačama izvodili ansambli sastavljeni od šest gimnastičarki. Potom, ovaj vid grupnog vežbanja rekvizitima postaje jedna od dve discipline u ritmičkoj gimnastici.

Data/Images/ritmika_02.jpg

Domaćin prvog prvenstva Evrope u ritmičkoj gimnastici je 1978. godine bio Madrid (Španija), a od 1984. godine i Olmpijskih Igara u Los Anđelesu, ritmička gimnastika je na programu letnjih Olimpijskih Igara.

Data/Images/ritmika_03.jpg

photo © www.minkusimages.de
Aliya Garayeva (AZE)

Sa izuzetkom Rumunije, zemlje Istočnog bloka su bojkotovale ove Olimpijske Igre, a do prve titule olimpijske šampionke u ritmičkoj gimnastici, dolazi Lori Fang, Kanađanka iz Vankuvera.

Kako su na ovim i na sledeće dve Olimpijade nastupale samo individualne takmičarke, prvu olimpijsku titulu u grupnom vežbanju ispred timova Rusije i Bugarske, 1996. godine na Olimpijskim Igrama u Atlanti, osvaja tim Španije.

Sve do sredine devedesetih, prošlog veka, gimnastičarke Bugarske i Sovjetskog Saveza dominirale su ovim sportom, ali po raspadu Sovjetskog Saveza, ruskim, beloruskim, ukrajinskim i bugarskim šampionkama se približavaju i najbolje takmičarke Španije, Italije, Grčke, Francuske, Izraela, Kine, Japana, Azerbejdžana, Kazahstana, Brazila…

Iako je ritmička gimnastika poznata kao isključivo ženska sportska disciplina, treba znati da se u desetak zemalja, poput Japana ili Rusije, njome bave i takmiče imuškarci.

Sve vežbe se izvode uz obaveznu pratnju, jednog ili više muzičkih instrumenata, a dozvoljeni su i vokali, ali bez reči. Umeće gimnastičarke je najvažnije, ali je i znanje i kreativnost trenera, odnosno koreografa važna. Ono što se od gimnastičarke zahteva je da ubedljivo i karakterno, vremenski i prostorno "ispriča priču", izvodeći različite težine telom (iz 4 osnovne grupe: skokovi, ravnoteže, piruete i elementi pokretljivosti), a da to konstantno bude praćeno elementima rekvizitom koji moraju biti što raznovrsniji po svom obliku, vrsti, amplitudi, pravcu, radnoj ravni, brzini…

Takmičenja se u ritmičkoj gimnastici odvijaju u dve različite discipline: takmičenje pojedinki i takmičenje grupnih sastava, gde ansabl čini pet takmičarki (do svetskog prvenstva 1999. u Osaki ih je bilo šest).

Rekviziti koji se u ritmičkoj gimnastici koriste su vijača, obruč, lopta, čunjevi i traka, ali se u svakom takmičarskom  olimpijskom ciklusu propisuju četiri (od postojećih pet), pa će  tako u toku 2009. i 2010. godine, individualne takmičarke nastupati u vežbama vijačom, obručem, loptom i trakom (poluciklus bez vežbe čunjevima).

Grupni sastavi, za razliku od individualnih takmičarki koje vežbaju 4 vežbe, za svaku višebojsku titulu imaju dva nastupa pred sudijama: u prvoj vežbi njih pet koristi pet identičnih rekvizita (u 2009. je to 5 obručeva), a u drugoj vežbi je to kombinacija dva različita rekvizita (u 2009. su to 3 trake i 2 vijače).

Svaku vežbu pažljivo procenjuju tri sudijska panela (3 x 4 sudije): žiri A (od reči Artistry) je odgovoran za procenu umetničke vrednosti kompozicije (vrednost kompozicije, usklađenost sa muzičkom pratnjom, izbor elemenata telom i rekvizitom…); žiri D (od reči Difficulty) evaluira tehničku vrednost vežbe (broj i nivo pokazanih težina u vežbi); i žiri E (od reči Execution) koji procenjuje tehnički nivo izvođenja vežbe, kažnjava za greške u izvođenju).

Svaki od tri žirija nezavisno daje ocenu koja je za sva tri panela max. 10.00 bodova.


 

Data/Images/ritmika_04.jpg

photo © www.minkusimages.de
Irina Risenson (IZR)

Data/Images/ritmika_05.jpg

photo © www.minkusimages.de
Natalia Godunko (UKR)

Konačna ocena se dobija po formuli (A + D)/2 + E, i može maksimalno iznositi 20.00 bodova.

Popularnost ritmičke gimnastike nepromenjeno raste na svih pet kontinenata, a samo u 2007. godini više od 2000 gimnastičarki je učestvovalo u takmičenjima najvišeg nivoa, poput Prvenstva sveta, takmičenja za Svetski Kup, takmičenja u Grand Prix seriji …

Vesti
design by
Trilenium & MASSVision
produced by MASSVision
powered by cMASS